Dobro je poznato da gipkost kao jednu od motoričkih sposobnosti treba razvijati, posebno kod sportista. I to s ciljem prevencije od povreda i sposobnosti tela da generiše sile tokom dužeg puta. Baš zato gotovo svi treneri smatraju kako su vežbe pasivnog istezanja na kraju treninga veoma korisne. To je apsoulutno tačno, ali zaboravlja se jedna bitna stvar velika je razlika između pasivnog pomeranja segmenata tela do krajnjih amplituda i aktivnog pomeranja istih segmenata tokom kojih treba da se generiše izvesan nivo sile.
Da razjasnimo. Pri pasivnom istezanju koje se radi na kraju treninga unapredićete fleksibilnost mišića. Mišići su u potpuno opušteni, vi ih istežete od krajnjih amplituda i vremenom će se amplitude pokreta u datom zglobu povećati. Ali postavalja se pitanje da li će moći da se postigne ista amplituda pokreta ako mišići nisu potpuno relaksirani, što se dešava tokom izvođenja pokreta u sportu. Jer mišići treba da generišu silu i to celim opsegom pokreta. E upravo to se naziva pokretljivost zglobova. Kada su mišići oko zglobova sposobni da punog opsega pokreta generišu silu.
Na sledećem primeru ću vam pokazati na šta ciljam. Često čujem kako nekome nije dovoljno istegnuta zadnja loža. Potpuna glupost!! Kada osoba leži na leđima može da podigne nogu do vertikalne pozicije. To znači da su mišići zadnje lože dovoljno fleksibilni. Da li to znači da će ta osoba moći da prilikom trčanja podigne nogu dovoljno visoko, kako bi dužina koraka bila adekvatna. To uopšte ne mora biti slučaj. Zato što tokom trčanja mišići zadnje lože treba da generišu silu tokom celog opsega pokreta, koji svakako poseduju.
Na videu ispod možete pogledati još jedan primer, na osnovu koga će biti jasnije razlika između fleksibilnosti i pokretljivosti. I da li je pasivno istezanjem na kraju treninga dovoljno.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.