Ljudsko telo je složen sistem koji ima veoma veliku moć adaptacije. Što je telo mlađe, kapaciteti adaptacije su veći. Kako trening utiče na stanje organizma? Trening je stres na koji se organizam iznova adaptira. Jedna od karakteristika talenta je i adaptabilni kapacitet sportiste. Gimnastičar koji brže može da nauči nove pokrete i izvodi ih stalno tehnički pravilno bolji je od onog kojem treba više vremena da se adaptira na nove zadatke. Olimpijski dizač tegova koji je sposobniji da se prilagodi većim trenažnim opterećenjima pokazuje bolje rezultate od drugih koji to nisu sposobni. Proces adaptacije se može odvijati na različite načine, na primer ovako.
Osoba A rekreativno trenira u teretani i trener je zadao zadatak da se istrči deonica od 1 km. Osoba A u datom trenutku to ne može da izvede, ali nakon 10 treninga organizam osobe A se adaptirao na takvu vrstu aktivnosti i sada je trčanje u kontinuitetu 1 km sasvim izvodljivo. Mišićno – zglobni i kardio – respiratorni sistemi su se prilagodili na povećane zahteve mišića tokom rada. To ne znači da će osoba A nakon dve godine treniranja moći u kontinuitetu na trči 200 km, jer adaptacioni kapaciteti nisu tako veliki da bi se telo moglo pilagoditi – adaptirati na takvu vrstu aktivnosti.
Osoba B ima dvanaest godina i počinje da trenira boks. Na svakom sledećem treningu uči i usavršava osnovne udarce. U mozgu se stvaraju motorni putevi koji omogućavaju da se pokreti uvežbavani na treningu izvode i na takmičenju. Telo se adaptiralo da izvodi uvek identičan tehnički pravilan udarac. Stepen uspešnosti mladog boksera zavisiće i od sposobnosti da pravilnu tehniku udaraca izvodi pod različitim otežavajućim okolnostima: umor, psihološki pritisak, različiti stilovi protivnika… Sportista koji uspe da pod otežanim okolnostima zadrži visok stepen tehničke izvedbe postizaće bolje rezultate na takmičenjima.
Osoba C je sportista koji ne ostvaruje najbolje rezultate kada je pod pritiskom. Kada se trening organizuje tako da se specifične kretnje tog sporta izvode pod psihološkim pritiskom iz treninga u trening, sportista će se adaptirati na takve okolnosti i na takmičenju će pružati bolje rezultate. To ne mora da znači da će u potunosti da savlada strah. Možda hoće ako uspe da se adaptira na visok nivo pritiska koji prati velika takmičenja, a možda će samo delimično tj. pružaće dobre rezultate na manje važnim takmičenjima dok će trofeji sa najbitnijih ostati nedostižni.
Šta navedenim primerima hoću da pokažem?
Način na koji igra sportska ekipa ili sportista u pojedinačnom sportu UVEK je odraz načina treniranja. Pojedinac ili ekipa se UVEK adaptiraju na vežbe koje se rade na treningu i naravno to pokazuju na takmičenju. Ako vam izgleda da košarkaši ekipe A sporo prenose loptu sa svoje polovine terana na protivničku, naravno da tako sporo to rade i na treningu ili pak taj deo igre ne rade na treningu te onda igrači igraju kako im je najlakše. Da kojim slučajem trener na treningu insistira na brzom prenosu lopte sigurno bi igrači to na utakmici i radili, gotovo po automatizmu.
Ako ste trener nemožete od sportista očekivati da urade ono što nije uvežbano na treningu. I to ne samo uvežbavano već adekvatan broj puta izvedeno kako bi se zahtevana kretnja izvodila i na takmičenju kao motorički obrazac. To isto važi i za rekreativce koji vam kažu da treniraju 4-5 puta nedeljno a imaju bar 15-20 kg više telesne težine nego što bi trebalo. Jasno je da negde greše, ili im je trening loš ili je stil života takav da fizički izgled upravo odražava način na koji se hrane, kreću, obavljaju posao, spavaju itd.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
