Gledam pre par dana rukometnu utakmicu, i tokom zagrevanja mi zapada za oko jedan važan detalj. Rukometaši celo zagrevanje rade po unapred utvrđenim obrascima kretnji, koje im zadanje kondicioni trener koji vodi zagrevanje: trčanje napred-nazad, elementi tehnike trčanja koji se pokažu pa igrači ponavljaju, šutevi na gol u unapred definisane tačke, istrčavanje kontranapada do pola terena bez odbrane itd.

Verovatno se pitaš, šta je tu loše?

Loše je što nema haosa!!! Što je stepen kontrole veliki u kontekstu kretnji koje rukometaši rade, a nasumičnost i varijabilnost su mali. A to je problem, posebno za igrače koji su do nedavno bili povređeni!

Rukometaši nakon strogo definisanih kretnji tokom zagrevanja, prelaze u režim totalnog haosa čim utakmica krene. Pod haosom podrazumevam: finte koje rukometaš u napadu radi da bi izbegao odbrambenog igrača, stalne promene brzine trčanja u kontranapad ili u odbranu u odnosu na protivničke igrače, konstantne varijacije u položajima napadača na koje se odbrambeni neprekidno totalno nasumično moraju prilagođavati.

Zamisli sada igrača koji se vraća na teren nakon operacije menuskusa kolena, i koji u zagrevenju radi kretnje koje unapred zna kako će isvesti: trčanje, skokovi, kočenja… A sve ove kretnje su tokom utakmice varijabilne, drugačije, nasumične, u kombinaciji sa promenama brzine-položaja-ritma protivničkih igrača. Na sve se to njegova kolena moraju adaptirati, a za to zagrevanjem nije pripremljen.

Ovo je moj predlog. 4+4 vežbe koje će biti sjajan most između vežbi u kojima je kontrola velika (one su bez sumnje važne), i kompletnog haosa koje čine sportske igre s loptom (rukomet, fudbal, košarka…)

Probaj! Ovo mi u Trening centru Top Gym dosta koristimo u poslednjim fazama oporavka gotovo svih povreda donjih ekstremiteta.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.