Povrede kolena su veoma česte u sportu. Najčešće se dešavaju kada se naruši stabilnost zgloba. Stabilnost kolenu pružaju pasivni i aktivni stabilizatori kolena. Pasivni su ligamenti, meniskusi i zglobna čaura, dok su aktivni mišići koji se pripajaju oko kolena i mišići koji vrše pokrete u zglobu kuka. Usled slabosti mišića da se pravovremeno i dovoljno jako uključe u stabilizaciju zgloba ligamenti bivaju preopterećeni i kao posledica toga povređeni.
Jedan od faktora zbog kojih mišići nisu u mogućnosti da ispolje silu dovoljnu kako bi zaštitili zglob je i položaj stopala, posebno prilikom doskoka. Tokom faze doskoka potrebno je da mišići i ređe ligamenti apsorbuju silu reakcije podloge. To je moguće samo ako je stopalo celom površinom spušteno na podlogu. Svakako da prvi kontakt sa podlogom treba da bude u području prednjeg dela stopala, a tek se onda spušta peta.
Potpuno spuštanje stopala na podlogu omogućava dobru bazu za kontrakciju mišića nogu. Osloncem na unutrašnji i prednji deo stopala pojačava se aktivnost kvadricepsa, dok osloncem na spoljašnji deo i petu dominaciju imaju gluteusi i mišići zadnje lože. Reciprocno povećanjem aktivnosti jedne smanjuje se aktivnost druge grupe mišića. Zato je pravilan polozaj stopala izuzetno bitan kao preduslov izbalansiranoj mehanici rada mišića koji treba da zaštite zglobove i naravno učine kretanje efikasnim i ekonomičnim.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Skokovi predstavljaju jedan od osnovnih oblika kretanja. U mnogim sportovima su bitan faktor u ostvarenju rezultata. S tim u vezi kako unaprediti skočnost kod sportista, a kao posledicu ostvariti i bolji sportski rezultat. Dva su načina kako se može uticati na skočnosti:
Razvoj maksimalne snage i
Razvoj reaktivne sposobnosti.
Postavlja se pitanje kako da znamo da li je kod sportiste problem u deficitu snage ili us sposobnosti da snagu ispolji u kratkom vremenskom intervalu. Test koji se odlično pokazao u praksi kojim se može odrediti koji od dva faktora nedostaje je vrlo jednostavan.
Potrebno je kod sportista izmeriti visinu sunožnog odskoka iz mesta i uporediti je sa visinom sunožnog odskoka nakon saskoka (sa klupe).
Ukoliko je visina odskoka iz mesta veća od skoka nakon saskoka, taj sportista je potrebno dodatno da radi na reaktivnoj sposobosti mišića, dok je u obrnutom slučaju potrebno razvijati maksimalnu snagu. Kada je rezultat skoka nakon saskoka viši jasno je da je sportista sposoban da brzo amortizuje silu reakcije podloge i izvrši odskok, ali je očigledan manjak snage koji bi omogućio postizanje boljeg rezultata. Bolji rezultat skoka iz mesta ukazuje na dovoljan nivo snage ali nedovoljnu sposobnost da se snaga ispolji brzo.
Kod sportista sa problemom snage neophodno je razvijati je vežbama sa velikim opterećenjima i malim brojem ponavljanja. A sportisti koji ne mogu da snagu ispolje brzo neophodno je da sprovode pliometrijski trening. Osnovna karakteristika pliometrijskog treninga izvođenje brzih i snažnih skokova sa kratkim kontaktom stopala i podloge, a sve sa ciljem korišćenja sile deponovane u tetivama mišića.
Kada se na početku trenažnog procesa identifikuje problem, jasno kako se do njegovog rešenja moge doći i koje su trenažne metode najefikasnije.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Već sam pisao o značaju primene Foam roller-a sa ciljem eliminacije adenoznih čvorića u mišićnom tkivu. Takođe smartam da SMR – samomasaža treba da bude deo gotovo svakog treninga. Da li će se sprovoditi sa rolerom ili ne, zavisi prvenstveno od ciljeva treninga.
U ovom postu želim da pokažem kako Foam roller može da se primeni i u drugu svrhu. Roler može biti pogodan za jačanje mišića trupa. Pogledajte kako!!!
Ukazao sam već da je mišiće trupa najefikasnije jačati vežbama u kojima vrše svoju primarnu funkciju stabilizaciju kičme, upravo prikazanim vežbama mišići trupa vrše međusobnu kokontrakciju sa ciljem suprostavljanju pokretima – stabilizaciji.
Kao što ste videli vežbe se izvode na leđima, stomaku i na boku. Tokom vežbi na leđima svojom kontrakcijom sprečava se extenzija trupa, za vreme vežbi na stomaku flexija, a izvođenjem vežbi na boku onemogućava se lateroflexija trupa…..
Još jedan inovativan i jednostavan način da ojačate mišiće izuzetno bitne za zdravlje vaše kičme.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Fitnes studio TOP GYM od 1. decembra počinje sa radom. TOP GYM je novo mesto u gradu (Beogradu) u koje pruža izuzetno kvalitetne usluge treninga sportistima i rekreativcima.
Osnivači TOP GYM-a su:
Bojan Avramović (ja) i
Mladen Opačić (moj prijatelj sa treninga, iz srednje škole, fakulteta….)
TOP GYM se nalazi na adresi Matije Gupca 40/g, Stari Košutnjak (pored srednje V Ekonomske škole). I deo smo sportske porodice koju čini i Teniski klub „Topaco“.
U prijatnom ambijentu i uz stručni rad trenera, sprovodićemo fizičku pripremu vrhunskih sportista i članova mlađih sportskih selekcija iz različitih sportova. Sa rekreativnim vežbačima radimo individualno ili u malim grupama.
Preduslov da se počne sa treniranjem je sprovođenje testiranja koje se radi na samom početku trenažnog procesa.
Pored toga što se u Top Gym-u može trenirati nudimo i usluge masaže. Veoma brzo uspostavićemo saradnju sa brojnim sportskim klubovima kako bi sprovodili fizičku pripremu članova mlađih kategorija. Takođe, korporativni fitnes biće jedan od vidova saradnje sa kompanijama koje žele da im zaposleni budu zdravi i produktivni.
Posetite nas…
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Velika želja mnogih muškaraca i velika strepnja mnogih žena. Poznato je da muškarci idu u teretanu kako bi se „nabildovali“ tj. povećali mišićnu masu mišića, dok sa druge strane žene nikako ne žele da se poprečni presek njihovih mišića poveća. Svako od vas poznaje bar jednog muškarca koji već dugo trenira u teretani a na njegovom telu se i ne vide baš neki rezultati. Sigurno da postoji opravdan razlog za. Nekoliko je faktora koji utiču na povećanje mišićne mase, a u ovom postu bih želeo da ukažem na jedan od osnovnih.
Jedan od najrenomiranijih stručnjaka u oblasti treninga snage Charles Poliquin u jednom od svojih brojnih istraživanja došao je do rezultata da je za započinjanje intenzivnih anaboličkih procesa u mišiću potrebno da protekne 30 sekundi. Sa druge strane ukoliko bi izvodili vežbu sa zanemarljivo malim opterećenjem svakako da od povećanja mišićne mase nebi bilo ništa. Zato je u ovom slučaju potrebno spojiti dve stavke sa različitih strana kontinuuma. Sa jedne strane je potreba da se vežbanje sprovodi sa srednjim i velikim opterećenjima, a sa druge u relativno dugom vremenskom periodu. Složićete se da je veliko opterećenje nemoguće podizati mnogo puta.
Kako onda postići cilj, odnosno zadovoljiti oba kriterijuma?
Jedan od načina, po meni najbolji, je da se produži faza ekscentrične kontrakcije. Ekscentrična faza pokreta je lakši deo izvođenja vežbe kada se teg najčešće spušta, dok se tokom suprotne koncentrične faze podiže.
Ako bi trajanje jedne faze pokreta npr. spuštanje tega trajalo 1 sekund i trajanje druge faze pokreta npr. podizanje takođe trajalo 1 sekund, jedno ponavljanje date vežbe iznosi 2 sekunde. Da bi ušli u zonu intenzivne hipertrofije potrebno je da prođe 30 sekundi što znači da je neophodno izvesti 15 ponavljanja. To je svakako mnogo ponavljanja koje je moguće izvesti sa relativno malim opterećenjem. Produžavanjem ekscentrične faze pokreta sa manjim brojem ponavljanja i većim opterećenjem ulazi se u zonu intenzivnih anaboličkih procesa. S tim u vezi ako koncentrična faza traje uobičajeno 1 sekund a ekscentična faza 3 sekunde, što je ukupno 4 sekunde potrebno je izvesti 8 ponavljanja kako bi se postigao rezultat. Ako se produži na spuštanje produži na 4 sekunde, sa fazom podizanja to je ukupno 5 sekundi te je minimalan broj ponavljanja samo 6.
Verovatno se pitate zašto nebi produžili i koncentričnu fazu i time smanjili broj ponavljanja i još više povećali opterećenje?
Razlog je veoma jednostavan, ukoliko mišić trenirate da pokrete izvodi sporo on će se adaptirati na takav režim rada i pokreti će se prilikom svakodnevnih aktivnosti izvoditi smanjenom brzinom. Ovo je posebno važno za sportiste. U većini sportova brzina je bitan faktor od koga zavisi uspeh u sportu i ukoliko bi se zarad povećanja mišićne mase žrtvovala brzina izvođenja pokreta to bi bila velika cena. Zato koncentrična faza pokreta treba da bude brza dok ekscentrična može biti sporija.
Ovakav način rada pokazao je odlične rezultate sa sportistima koje sam trenirao, te želim sa vama da podelim ovo kao jednu od tajni
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Malo je knjiga koje su u oblasti sportskog treninga i fizikalne terapije u tako velikoj meri uticale na pristup sagledavanju značaja fascija kao što je delo Tomasa Majersa – Anatomy Trains. Fascije predstavljaju vezivno tkivo koje se prožima kroz ceo organizam, te između ostalog imaju značajan uticaj u izvođenju pokreta a samim tim i kretanja u celini. Shvatanjem koliki značaj imaju fascije u vršenju pokreta javlja se potreba da se na njih utiče kako bi kretanje bilo efikasno i ekonomično.
Pojedini autori čak sugerišu da se povećanje gipkosti mišićnog tkiva ustvari ne dešava na račun promena u fiziologiji mašića već samo fascija koje ga okružuju, jer mišić nije ni potrebno istezati, nego samo ovojnice koje ga okružuju.
S druge strane ustanovljeno je da „kvalitet” mišićnog tkiva – Tissue Quality mnogo utiče na funkciju datog mišića. To tačnije znači da se procesom kontrakcije – relaksacije mišića na mišićnom tkivu formiraju čvorići – Trigger Points, koji onemogućavaju uspostavljanje adekvatne dužine mišića dodatnim zatezanjem fascija.
Postavlja se pitanje kako eliminisati čvoriće a time poboljšati kontraktilnost i zdravlje mišića?
Jedna od tehnika kojom se može uticati na kvalitet mišićnog i tetivnog (fascije) tkiva naziva se SELF MYOFASCIAL RELEASE (SMF). Ova tehnika samomasaže primenjuje se pomoću rekvizita:
– Foam roller,
– Teniska loptica,
– Palica.
Najčešće primenljivi foam roller veoma je koristan za tretiranje velikih mišićnih grupa. Teniska loptica prikladna je za male mišićne grupe i duboke mišiće, kada je velikim pritiskom potrebno delovati na malu površinu. I palica je efikasna za vretenaste mišiće na rukama i nogama.
Na videu ispod možete videti neke od vežbi koje se izvode pomoći foam roller-a, naglašavam da se ovo samo primeri nekoliko vežbi i da je nihov broj gotovo neograničen.
Princip samomasaže sa ciljem poboljšanja kvaliteta tkiva je u razbijanju čvorića pod dejstvom pritiska jer je tada mišić može da dostigne maksimalnu dužinu. U suprotnom kao i elastična traka kojoj vežete čvor na sredini ne može da se rastegne maksimalno.
S tim u vezi izvođenje vežbi istezanja može biti kontraproduktivno – štetno. Zašto?
Područje iznad i ispod čvorića postaje rizična regija za povređivanje, tačnije pucanje mišićnih vlakana. Kao što sam već pomenuo ako elastičnu traku vežete u čvor i zatežete krajeve trake, ona neće pući na mestu čvora već tik iznad ili ispod. Tako i mišić kao tkivo koje ima sposobnost izduženja i skraćenja ne može da dostigne maksimalnu dužinu i postaje sklono povređivanju.
Znajući gore navedenog možda bi vaš sledeči trening mogao da počne ovako:
– SMR,
– Istezanje,
– Dinamičko zagrevanje,
– Glavni deo treninga….
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Da li ste nekada čuli da je neko povredio neki od tri glutealna mišića? Ja nisam. Koliko se to često dešava? Predpostavljam izuzetno retko. Ali neaktivni gluteusi su uzročnici velikog broja povreda, pod tim prvenstveno mislim na gluteus maximus i gluteus medius. Ova dva mišića nije jednostavno aktivirati – voljno vršiti kontrakciju, kao što je slučaj sa npr. deltoideusom ili quadriceps femorisom.
S druge strane glutealni mišići su velika mišićna grupa i njihova nedovoljna funkcija se svakako odražava na rad pojedinih mišića, a posledično i celog tela. Koliko je velika mišićna grupa možete videti na poprečnom preseku gornjeg dela natkolenične kosti.
Posledice nedovoljno aktivnih gluteusa su višetruke:
Bolovi u donjem delu leđa,
Povrede mišića zadnje lože buta,
Bolovi u prednjem delu zgloba kuka,
Bolovi u prednjem delu zgloba kolena.
Bolovi u donjem delu leđa su posledica povećane mobilnosti lumbalnog dela kičme. Pošto glutealni mišići nisu u stanju da obezbede dovoljnu mobilnost u zglobu kuka povećava se pokretljivost lumbalnog dela kičme što dovodi do narušavanja integriteta međupršljenskih diskusa stvarajući bol.
Dalje ako gluteus maximus kao primarni extenzor (opružač) kuka nije sposoban da vrši pokret, kompenzatorno će to preuzeti mišići zadnje lože buta. Njihov pojačan rad će pre ili kasnije uzrokovati prenapetost i zamor što je predfaza povrede.
Obzirom da su tri mišića zadnje lože buta preuzeli veći deo izvođenja pokreta extenzije kuka nisu u stanju da u dovoljnoj meri budu protivteža flexorima što za posledicu ima povlačenje nadkolenične kosti ka napred. Mišići sa zadnje strane zgloba su slabi i popuštaju pred silom koju stvaraju flexori u održavanju ravnoteže položaja natkolenice u odnosu na kralicu. Pomeranjem natkolenice unapred pritiskaju se femoralni nervi koji prolaze sa prednje strane zgloba i vrši dodatni pritisak na hrskavicu zgloba, što prouzrokuje bol.
I poslednji u nizu problema sa neaktivnim u ovom slučaju gluteus mediusom je bol u prednjem delu kolena. Ovo je samo posledica smanjene stabilnosti kolena u frontalnoj ravni (levo – desno) prouzrokovano slabošću glavnog stabilizatora kuka i kolena gluteus mediusa. Kompenzatorno quadriceps femoris i tensor fascie late preuzimaju funkciju stabilizatora i usled zamora se posledice najčešće primećuju na mestu pripoja quadricepsa za gornji deo tibie (kost potkolenice).
Ako ti prokišnjava krov postavljanjem kante na mesto gde curi nećeš rešiti problem. Popravi krov. S tim u vezi ne leči bolno mesto, već otkloni uzrok bola.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Kada se počne priča o istezanju prva asocijacija je vežbač/sportista u pretklonu koji vrši istezanje mišića zadnje lože buta. Smatram da se problem nedovoljne gipkosti ove mišićne grupe preuveličava. Posebno ako se zna da povećana napetost mišića zadnje lože nije posledica deficita u gipkosti već udaljenih pripoja mišića.
Ukoliko je dužina mišića smanjena svakako da postoji potreba da se uspostavi adekvatna dužina. Na osnovu toga postavlja se pitanje u kojoj meri je svrsishodno istezati mišiće zadnje lože buta vežbama stojeći u pretklonu ili sedeći sa rukama u predručenju?
Od 3 mišića koji se nalaze sa zadnje strane butne kosti najčešće povređivani je biceps femoris. Obzirom da se sva tri mišića pripajaju na karličnoj kosti, tačnije na sedalnoj kvrgi, da bi se istezali pomenuti mišići potrebno je promeniti položaj karlice, što ne podrazumeva po pravilu pokrete u lumbalnom delu kičme. Načini kako se može istezati biceps femoris a da se ne narušava stabilnost lumbalnog dela kičme pogledajte na videu.
Prikazani način mnogo je efikasniji jer kičma ostaje u neutralnom položaju, a ciljano se radi na povećanju dužine konkretno jednog mišića, bez da se mišići u okruženju dovode u nepovoljan položaj.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Gornji pripoj mišića zadnje lože je na karličnoj kosti, na tački koja se naziva sedalna kvrga (tuber ishiadicum), a donji pripoji su na potkoleničnim kostima. U odnosu na mesta pripoja jasno je da pomenuta tri mišića prelaze preko dva zgloba – kuk i koleno. U skaldu sa tim vrše pokrete u oba zgloba.
Primarna funkcija mišića zadnje lože buta je extenzija kuka. Gluteus maximus je osnovni extenzor kuka dok su pomenuti mišići pomoćni. Sledeća funkcija je flexija kolena, ali obzirom na građu i poziciju kvadricepsa (extenzor kolena) naučnici su zaključili da se mišići zadnje lože primarno suprostavljaju extenziji kolena u excentričnom režimu rada. Time vrše stabilizaciju kolena u sagitalnoj ravni zajedno sa prednjim ukrštenim ligamentima kolena onemogućavajući preteranu extenziju, odnosno kliženje kosti potkolenice unapred u odnosu na femur (kost natkolenice). Pored toga oni vrše transfer sila generisanih od strane mišića gornjeg dela tela i kukova ka stopalu, i u suprotnom smeru sile reakcije podloge od stopala ka kukovima.
Da bi mišići normalno funkcionisali i bili zdravi potrebno ih je trenirati vršenjem svih funkcija. Ali to se u praksi ne čini. Najčešći način jačanja mišića zadnje lože buta je vežbanjem na mašini pod nazivom „leg curl”. Na ovaj načim mišići se jačaju samo kroz pokret flexije kolena. A šta je sa ostalim funkcijama?
Pored svega navedenog prilikom pokreta trčanja i doskoka sva tri mišića zadnje lože istovremeno vrše po dve svoje funkcije. To zahteva da se trenažni proces prilagodi upravo ovim karakteristikama mišića.
Razlozi povređivanja mišića ove mišićne grupe su:
– pojačan rad kao kompenzatorni mehanizam usled slabe aktivacije gluteus maximusa koji je sinergist (vrši isti pokret),
– nedovoljna sposobnost produkcije sile – slabi su, posebno u odnosu na antagonistu quadriceps femoris,
– hronično udaljeni pripoji, najčešće usled napred zarotirane karlice – Anterior pelvic tilt – APT,
– manjak gipkosti,
– neadekvatan izbor vežbi u treningu.
Mehanizmi povreda
Ukoliko osnovni extenzor kuka gluteus maximus nije sposoban da adekvatno vrši svoju funkciju, neophodno je da deficit u ispoljavanju sile preuzme drugi mišić, u ovom slučaju to su mišići zadnje lože buta. Kada su oni kontinuirano prenapeti povreda je pitanje vremena.
Pucanje mišićnih vlakana je logičan sled događaja i ako su mišići slabi, tj. nisu sposobni da održe dovoljan nivo tenzije – napetosti u statičkom režimu da bi izvršili trnsfer sila. Slabost se ogleda i u nemogućnošću produkcije dovoljnog nivoa sile u koncentričnom režimu kako bi vršili neku od svojih funkcija (extenzija kuka, flexija kolena, kombinacija oba pokreta) i u excentričnom režimu pošto nisu sposobni da se odupru velikoj sili kojoj generiše quadriceps femoris (antagonist).
Kod osoba koje imaju APT pripoji mišića su na većem rastojanju nego što je to slučaj sa normalnim posturalnim statusom. Kao što pojačan rada mišića u dužem vremenskom periodu predstavlja potencijalni problem tako i kontinuirano istegnut mišić čija je tenzija povećana može biti rizik od povređivanja.
Problem sa gipkošću je najuočljivijii kada su mišići u položaju u kome se istovremeno udaljavaju oba pripoja. Kao što sam rekao ovi mišići često vrše pokrete u oba zgloba istovremeno, tako da deficit gipkosti pri velikim amplitudama pokreta može dovesti do rupture mišića, posebno ako su pripoji hronično udaljeni kao što je slučaj kod osoba koje imaju APT.
Ako se mišići treniraju vršenjem samo jedne funkcije, uz zanemarivanje ostalih, bivaju nedovoljno pripremljeni za izvođenje složenih kretnji. S tim u vezi izbor vežbi koji omogućava samo delimičan napredak u razvoju funkcija mišića potencijalno povećava rizik od povređivanja.
Nemogućnost adekvatne funkcije biceps femorisa, semitendinozusa i semimembranozusa ne mora da utiče na kvalitet mišićnog tetivnog tkiva samih mišića već i ligamenata. Pomenuta tri mišića imaju istu ulogu u stabilizaciji kolena kao i prednji ukršteni ligamenti. Pravac pružanja im je isti. Nefunkcionalnost mišića zadnje lože buta srazmerno povećava stepen angažovanosti a kasnije i prenapetosti prednjih ukrštenih ligamenata. Ligamenti moraju da se suprotstavljaju većoj sili jer nemaju pomoć, do trenutka kada pucaju (delimično ili potpuno).
Dobro planiran trenažni proces podrazumeva adekvatan izbor sredstava (vežbi) i doziranja opterećenja. Vežbe kojima se tri mišića zadnje lože buta trebaju trenirati mogu se podeliti u 3 kategorije:
extenzija kuka sa ispruženim nogama (straight-leg hip extension)
extenzija kuka sa savijenim nogama (bent-leg hip extension)
extenzija kuka istovremeno sa extenzijom kolena (simultaneous hip and knee extension)
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Ljudsko telo je veoma adaptabilan sistem. S tim u vezi neprestano teži da pokrete i kretnje izvodi što ekonomičnije, odnosno sa minimalnom potrošnjom energije. To je izuzetna osobina našeg organizma koja uz sposobnost da se smanjena funkcija jednog mišića ili mišićne grupe nadomesti pojačanim radom druge omogućava da se trenutno radna sposobnost ne smanjuje.
Problem je kada jedna mišićna grupa radi pojačano kako bi nadomestila deficit u snazi druge. U početku to ne predstavlja veliki problem jer se telo adaptira, ali vremenom jedna grupa mišića postaje suviše napeta i istrošena, dok je druga slaba. Nakon određenog perioda disbalans ove vrste vodi u povredu. Primer za ovakvu situaciju je slaba aktivacija i nizak nivo snage glutealnih mišića, što za posledicu ima pojačan rad exstenzora kičmenog stuba. U ovom slučaju čak se menja i mehanika kretanja jer se pokreti ne vrše u zglobu kuka što bi trebali da rade gluteusi, već u lumbalnom delu kičme aktivnošću extenzora kičme. Narušavanjem stabilnosti donjeg dela kičme oštećuju se međupršljenski diskusi i ligamenti koji pružaju stabilnost u sagitalnoj ravni.
Rešenje problema ove vrste ne podrazumeva samo jačanje mišića čiji se nedostatci nadomešćuju pojačanim radom drugih. Svakako da je rad na razvoju snage neophodan da bi se ponovo uspostavila ravnoteža, ali to nije dovoljno.
Zašto?
Organizam se adaptirao na pređašnje stanje koje je u jednom periodu bilo ekonomičnije i bez obzira na ravnotežu u stepenu ispoljavanja snage koja je uspostavljena motorički obrazac se ponavlja. Razvoj snage mišića koji su bili slabi ne znači automatski promenu načina izvođenja pokreta. Mozak je izgradio nove motorne puteve adaptirajući se na pređašnje stanje i na novi način kretanja te se ne može jednostavno prilagoditi. Obzirom na to neophodno je kontinuirano ukazivati na pravilnu tehniku izvođenja uz jačanje problematičnih mišića. Kao posledicu to će imati obnovljene motorne puteve u mozgu i uspostavljanje nove kretne strukture. U anglo-saksonskoj literaturi termini za ovakve procese u motornom učenju se zovu Neuromuscular reeducation ili Motor control training.
Proces reedukacije i jačanja bi trebala da se odbijaju paralelno, sa napomenom sa će prirast u nivou snage biti mnogo brži nego sposobnost za usvajanje novih kretnih obrazaca. Zato je potrebno strpljenje i veliki broj pravilno izvedenih ponavljanja.
Ne opraštajte tehničke greške i dobro analizirajte kretanje svojih vežbača/sportista.
Bojan
Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
