Posted on

Rotatori kuka? Koji su to mišići?

Mišići koji izvode pokrete u zglobu kuka su najjači mišići ludskog tela. Oni mogu da generišu najveću silu jer imaju veći poprečni presek u odnasu na ostale mišićne grupe. U većini sportova rotacije u zglobu kuka su izuzetno bitne. U fudbalu npr. dok je jedna noga oslonac druga se zajedno sa karlicom rotira oko stajne noge ka spolja i unutra. Takođe, pokreti bacanja ili udaranja rukom započinju se pokretima kuka, a zatim se duž kinetičkog lanca sile slažu i to sve do šake ili rekvizita koji se drži u ruci.

Najvažniji pokreti u tom kontekstu su unutrašnja i spoljašnja rotacija kuka. Ako su ovi pokreti od krucijalnog značaja za izvođenje snažnih i eksplozivnih pokreta u mnogim sportovima, lako je zaključiti da se jačanjem unutrašnjih i spoljašnjih rotatora kuka postižu najbolji trenažni efekti.

A koji su mišići unutrašnji i spoljašnji rotatori kuka? Odgovor na ovo pitanje se ne može dati na osnovu znanja stečenog na fakultetima za sport i fizičko vaspitanje, jer se anatomija na njima uči vrlo površno. I povrh svega ljudsko telo se posmatra u stanju mirovanja, te svaki mišić ima jednu ili dve funkcije i izvodi pokrete nezavisno od ostalih. To je potpuno apsurdno, jer je telo potrebno izučavati i pratiti dok se kreće i menja položaje u prostoru.

Unutrašnji rotatori kuka su:

  • Gluteus minimus,
  • Gluteus medius (prednji i srednji deo),
  • Tensor fascie late,
  • Semitendinosus,
  • Semimembranosus,
  • Gracilis.

Spoljašnji rotatori kuka su:

  • Gluteus maximus,
  • Gluteus medius (zadnji deo),
  • Biceps femoris
  • Duboki mišići kuka (6 mišića),
  • Iliopsoas,
  • Pektineus,
  • Aduktor brevis,
  • Aduktor magnus,
  • Sartorius.

Kada se melo detaljnije pogleda spisak mišića jasno je da sem kvadricepsa svi mišići koji vrše pokrete u zglobu kuka učestvuju u rotacijama. Neki rotiraju kuka na unutrašnju stranu, a neki na spoljašnju.

Zaključak je:

-Da bi bili dobar trener potrebno je znati anatomiju.

-Kada se radi trening sa sportistima besmisleno je pojedinačno trenirati svaki mišić. (Izuzetak od ovog pravila je kod rehabilitacionih treninga). Ni jedan mišić ne vrši samostalno bilo koji pokret tela.

-Potrebno je raditi pokrete unutrašnje i spoljašnje rotacije izvođenjem specifičnih pokreta u datom sportu.

-Znanje stečeno na fakultetu samo je dobra baza za dalje napredovanje u poslu.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Slaba karika kinetičkog lanca

Maksimalni broj čučnjeva jedan je od testova kojim se procenjuje snaga mišića nogu. A da li bi mišići nogu mogli da podnesu veće opterećenje nego što je izmereno, kada bi mišići leđa mogli to da izdrže?

100 % sam siguran u to. Mišići leđa su limitirajući faktor za maksimalno opterećenje koje je moguće postići na testu čučnja. Takođe, čest je slučaj da sa sportisti osećaju bol u predelu leđa kada rade čučanj sa velikim opterećenjem. Da li je moguće onda opteretiti mišiće nogu težim tegom, a da ne stradaju leđa?

Moguće je. Odgovor na ovo pitanje možete naći čitajući članak – Build Bigger Legs, One at a Time. Autor članka je jedan od najboljih trenera za fizičku pripremu na svetu – Michael Boyle.

Ovo nije jedini primer kada jedna mišićna grupa ili deo tela predstavlja limitirajući faktor za ispoljavanje maksimalne snage neke druge mišićne grupe. Identičan primer je i bilo koja vežba u kojoj se teg vuče ka sebi spreda.

Kada se rade vežbe horizontalnih vučenje osnovne mišićne grupe koje rade su mišići leđa i biceps sa nekoliko malih pregibača lakta. Obzirom da je biceps mali mišić mnogo će se ranije umoriti nego mišići leđa i onemogućiće leđnim mišićima da ispolje maksimalnu snagu i konkretnoj vežbi.

Anatomija ljudskog tela je takva da se na gore pomenute primere ne može mnogo uticati sem promenom vežbe ili principa rada. S druge strane, kod određenih vežbi slabost jedne mišićne grupe može predstavljati ozbiljnu prepreku za rad druge.Idealni primeri za to su zgibovi i sklekovi.

Osobe koje imaju slabe mišiće podlakta a time i slab stisak šake ne mogu da urade mnogo zglibova jer nisu sposobni da se drže za vratilo iako su im mišići leđa i nadlakta jaki. Kada su sklekovi u pitanja bez obzira na snagu mišića ruku i ramenog pojasa maksimalan broj sklakova je znatno manji kada su mišići trupa slabi i kukovi propadaju čim se malo mišići ruku zamore.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Aktivno i pasivno istezanje

Klasifikacija metoda koje imaju za cilj povećanje gipkosti je mnogo. Navešću samo osnovne podele kako bi u osnovi naglasio razlike između aktivnog i pasivnog načina istezanja. Po vremenu trajanja u izduženoj poziciji mišića vežbe se dele na:

  • statičke – zadržavanje jednog položaja nekoliko sekundi (5-45) i
  • dinamičke – ponovljeno dostizanje maksimalne amplitude pokreta sa kratkim zadržavanjem od 1 do 2 sekunde.

Kada partner pomaže prilikom istezanja taj način se naziva pasivan metod istazanja, dok samostalno istezanje aktivan metod jer vežbač bez pomoći zadržava krajnje pozicije. S druge strane, po klasifikaciji američkih trenera aktivan način istezanja je kada se prilikom istezanja jedne mišićne grupe istovremeno vrši kontrakcija antagonističkih mišićnih grupa. Antagonisti su mišići koji vrše pokret u istom zglobu ali u suprotnom smeru, pregibačima su antagonisti opružači. A pasivan način istezanja je jednostavno zadržavanje položaja bez aktivnog učešća drugih mišića.

Na pisanje o ovoj temi naveo me je članak koji sam pročitao o razlikama u efektima istezanja mišića zadnje lože buta pasivnom i aktivnom metodom. Članak je na ovom linku. Rezultati pokazuju da su efekti aktivnog metoda znatno bolji i što je još važnije u dužem vremenskom periodu se ispoljavaju. Efekti pasivnog istezanja se nakon 4 nedelje po prestanku treninga gotovo u potpunosti gube, dok su efekti aktivnog istezanja veći i sporije se vraćaju na nivo pre početka treniranja.

Šta je razlog zbog koga se aktivnim istezanjem postižu bolji rezultati nego pasivnim? Prvenstveno kontrakcijom antagonista tokom istezanja relaksiraju je mišići koji se istežu pod uticajem neuralnog mehanizma. Receptori u mišiću i njegovim ovojnicama koji reaguju na povećanje dužine, čime takođe štite mišić od povređivanja se kontrakcijom antagonista kasnije „pale“. Na taj način povećavaju mogućnost da se amplitude pokreta povećaju na račun njihove „uspavanosti“.

Drugi mehanizam je poboljšanje kontrole i stabilnosti mišića koji se istežu i kontrahuju u krajnjim amplitudama pokreta. Kada se voljno vrši regulacija napetosti u mišići postiže se bolja kontrola pokreta, a to ujedno utiče i na stabilnost zglobova.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Kako povećanje snage pozitivno utiče na mobilnost

Lokomotorni sistem čoveka složen je sistem koji je potrebno posmatrati kao celinu. Što se pre to shvati bolji će biti trenažni efekti. Parcijalno treniranje mišićnih grupa upravo zato predstavlja grešku koju pravi većina rekreativnih vežbača. Česta posledica pogrešnog načina treniranja koju prave mahom muškarci je izvođenje vežbi sa velikim opterećenjima pri čemu su amplitude pokreta skraćene. Na taj način oni uspevaju da izvode vežbu sa većim opterećenjem nego što bi u punom opsegu pokreta jer teg prelazi kraći put.

I šta imamo kao posledicu toga? Smanjene amplitude pokreta usled skraćenih tetiva i mišićnih ovojnica jer se duži period treniralo po sistemu što više kila i što kraći pokret.

Predrasude koje su se stvarale godinama o treningu u teretani upravo su podrivane utiscima koji se stiču kada se pogleda muškarac koji godinama ide u teretanu, podiže ogromna opterećenja i nije sposoban da potrči, da skoči pa čak ni da se počeše po leđima. Dokaz da je ovo posledica samo loše organizovanog treninga, a ne i treninga u teretani su profesionalni gimnastičari ili sprinteri koji imaju veliku mišićnu masu a izuzetno velike amplitude pokreta i veoma su brzi, agilni, spretni…

Kada se trening sprovodi kvalitetno i planski povećanje snage može da ima izuzetno pozitivan uticaj na povećanje mogilnosti zglobova. Ovo ću objasniti na primeru iz prakse, jer sam tako i došao na ideju da pišem na ovu temu. Jedan od klijenata koje treniram imao je izraženu kifozu u torakalnom (grudnom) delu kičmenog stuba. Kao posledica toga mobilnost tog dela kičme bio je smanjen kao i mobilnost zgloba ramena. Amplitude u zglobu ramena su bile smanjene posebno u pokretima unutrašnje rotacije i horizontalne abdukcije. Najlogičnije rešenje problema bi bilo raditi vežbe istezanja spoljašnjih rotatora i horizontalnih aduktora. Ali to nebi rešilo problem. U konkretnom slučaju razlog za deficit u mobilnosti nije bio u skraćenosti mišića već položaj koštanih elemenata: kičmenih pršljenova i lopatice a samim tim i kosti nadlakta. Lopatice su se usled izražene krivine kičme udaljile od kičmenog stuba i pomerile zglob ramena unapred.

Osnovna stvar koju je bilo potrebno uraditi je ojačati mišiće leđa koji bi kada budu jači povukli lopatice ka kičmenom stubu a time i omogućili bolju poziciju mišićima da izvode pokrete u svim ravnima. Pored toga neophodno je bilo i povretiti mobilnost grudnom delu kičme posebno u pokretima rotacija i otklona na stranu. Kada su mišići leđa pod uticajem treninga dovoljno ojačali i pravilno pozicionirali zglobove mobilnost ramena se neuporedivo povećala.

Vraćam se na priču o bilderima koji ne mogu da se počešu po leđima jer su im mišići i tetive skraćeni. Moj klijen je posle dugo godina uspeo izvodeći vežbu u kojoj jednu ruku savija preko glave iza leđa a drugu sa strane takođe iza leđa da spoji šake.

Ova vežba predstavlja jedan od testova na osnovu kojih se vrši procena mobilnosti ramena. Gornja ruka se postavlja u položaj fleksije i spoljašnje rotacije, a donja ruka ekstenzije i unutrašnje rotacije ramena. Na osnovu rastojanja između šaka procenjuje se kolike su amplitude pokreta i da li postoji asimetrija između desne i leve strane.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Treba li istezati mišić koji je nategnut

Mišićno tkivo ima sposobnost kontrakcije – skraćenja i relaksacije – izduženja. Mišić se može izdužiti samo do određene mere. Kada se pod uticajem različitih faktora dužina mišića previše poveća dolazi do oštećenja tkiva. Oštećenje može biti delimično kada se kaže da se mišić nategnut ili potpuno kada puca veliki broj mišićnih vlakana ili cela tetiva mišića. Takođe, i ligamenti imaju sposobnost da menjaju dužinu ali znatno manju nego mišići i oni mogu biti oštećeni delimično ili potpuno.

Interesantno je zašto sportisti i rekreativni vežbači koji su važbajući nategli neki mišić, isti pokušavaju neprestano da istežu misleći da će im biti bolje?

Ako je povreda nastala prejakom silom istezanja na koju mišić nije mogao da se adaptira potpuno je nelogično na isti način pokušavati da se problem sanira. Upravo suprotno problem se povećava odnosno tkivo sporije zaceljuje. Isto tako ako se čvrstim predmetom udari u mišić naravno da najbolji način lečenja nije i ponovni udarac u isto mesto.

Obzirom da su uzroci povreda mišića različiti mnogo je načina kako se može raditi prevencija povreda. Ali to ne isključuje i vežbe istezanja. S tom razlikom što ne treba istezati mišić koji je nategnut, već njegove antagoniste. Antagonisiti su mišići koji vrše pokrete u istom zglobu ali u suprotnom smeru od povređenog mišića. Ako povređeni mišić vrši pokret pregibanja njegovi antagonisti su mišići opružači.

Antagoniste je potrebno istezati jer su oni mogući uzrok povrede. Kada je dužina mišića pod uticajem različitih faktora smanjena dolazi do promene položaja zgloba u kom vrše pokret i antagonisti bivaju izduženi. Ako jedna mišićna grupa vrši kontrakciju i relaksaciju iz izduženog položaja krajnje amplitude pokreta postaju rizične jer su mišići suviše zategnuti. Usled velikog broja ponavljanja pokreta u datom zglobu gde je jedna grupa mišića sktaćena i napeta a druga izdužena i slaba pitanje je vremena kada će doći do povrede. Pa i kada se povreda desi svakako istezanje povređenog mišića nije najbolji način da se i oporavi, već dobra analiza uzroka povrede.

Dovoljno je samo malo logike i vežbanje postaje zadovoljstvo.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Kada je upala mišića česta

Upala mišića je česta pojava koja se najčešće javlja na početku treniranja kod rekreativnih vežbača i nakon prvih treninge posle pauze kod sportista. Uzrok neprijatnosti zvane upala mišića je nakupljanje veće količine mlečnih kiselina u mišiću koje ne mogu da se resorbuju za kratko vreme, a takođe i neadaptiranost mišića za vršenje rada odreženog tipa.

Razlog zbog kog dolazi do upale mišića može biti i druge prirode. Na primer, sve češće se srećem sa vežbačima koji se žale na česte upale mišića zadnje lože buta. Da li je razlog za česte upale ove mišićne grupe samo velika opterećenja tokom treniga ili je ipak nešto drugo? Svakako da veliki obim i/ili intenzitet rada mogu dovesti do upale mišića ali u ovom slučaju to nije osnovni razlog. Osnovni razlog je što su mišići zadnje lože buta preopterećeni.

Tri mišića koji se nalaze sa zadnje strane kosti natkolenice vrše pokrete u dva zgloba, zglobu kuka i zglobu kolena. U zglobu kolena su primarni pregibači (flexori), dok su u zglobu kuka pomoćni opružači (extenzori). Primarni opružač kuka je gluteus maximus, ukoliko je on slab ili najčešće potpuno neaktivan pomoćni mišići moraju pojačano da rade. Ako se na treningu izvodi veliki broj ponavljanja vežbi tokom kojih se vrši opružanje u zglobu kuka mišići koji su prvi na udaru su mišići zadnje lože. Opružanje u zglobu kuka je sastavni deo kretnji kao što su skokovi, trčanje, spuštanje – podizanje teškog tereta itd.

Gluteus maximus je najjači mišić u telu čoveka. Kada se on ne aktivira pravovremeno to predstavlja problem. Ponavljam aktivira, jer najčešći problem sa ovim mišićem nije njegova slabost već sposobost njegove voljne aktivacije. Zato zagrevanje pred glavni deo treninga nije samo trčanje ili statičko istezanje već kvalitetna aktivacija glutealnih mišića. To se može postići različitim varijantama vežbi u ležećem položaju sa podizanjem kukova (GLUTE BRIDGE).

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Ako ti je cilj treninga hipertrofija, ovo treba da znaš

Trenirate u teretani i želite da povećate mišićnu masu ali vam to ne uspeva u potpunosti. Sigurno grešite u nečemu. Potrebno je da razmislite i o sledećem:

  1. Ljudsko telo teži da racionalno troši energiju. Veliki mišić je mnogo veći potrošač energije od malog. Neophodno je da postoji potreba da mišić bude veliki da bi telo trošilo na njega dodatnu količinu energije. Jedina potreba da mišić bude veliki je da ispoljava veliku snagu zarad vršenja nekog rada. Sve ovo navodi na zaključak da je neophodno da povećate ukupan nivo snage svih mišićnih grupa iliti celog tela da bi nakon toga sprovodili program treninga sa ciljem povećanja mišićne mase. Naravno da se ovi procesi ne odvijaju izolovano, ali uvek morate postaviti prioritete u treningu. Takođe, to ne znači da ćete opšti nivo snage drastično povećati vežbama kao što su biceps pregib ili neka slična vežba kojom se izlovano jača jedan relativno mali mišić. Potrebno je raditi višezglobne vežbe kojima se uključuje u rad veliki broj mišićnih grupa kao što su: čučanj, mrtvo dizanje, zgibovi, ravni potisak….
  2. Bitan faktor za povećanje mišićne mase je nivo muškog polnog hormona testosterona. Njegovo lučenje je povećano ako se izvode vežbe sa srednjim i velikim opterećenjem. Pored toga na nivo testosterona utiče i veličina uključenih mišićnih grupa u rad ili vežbanje. To znači da ne možete očekivati isti nivo testosterona u krvi ako radite vežbe za mišiće podlakta i čučanj, bez obzira da li želite hipertrofiju mišića ruku ili nogu. S tim u vezi ponavljam da će nivo testosterona biti znatno veći ako izvodite kompleksne vežbe u više zglobova koristeći snagu velikih mišićnih grupa nego jednozglobnih vežbi koje izvode mali mišići.

Razmisli o ovome. Nije li možda ovo razlog zašto ne postižeš trenažne ciljeve koje želiš.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Ako se ne pripremaš za Mr. Olympia ne treniraj kao bodibilder

Bodibilding kao vrsta sporta ili način života veoma je popularan u Americi i prilično je zastupljen u medijima. Uz jaku reklamu i podršku multinacionalnih kompanija za proizvodnju suplemenata u ishrani postao je univerzalni način rekreativnog treninga koji se preporučuje prosečnom vežbaču koji posećuje teretanu nekoliko puta nedeljno. Naime, suština preporuka koji se mogu pročitati u časopisima i knjigama te vrste su kako postići oblik mišića kao iz magazina i to baš metodama, vežbama i načinom ishrane koji primenjuju profesionalni bodibilderi. Postavlja se pitanje da li prosečni rekreativni vežbač želi da izgleda kao osoba sa slike iz časopisa i treba li da radi trening identičan onom koji rade najpoznatiji bodibilderi. Takođe, cilj sporta kojim se bodibilderi bave je oblik mišića ili vizuelna forma. To sigurno nije nešto što je primarni cilj sportiste (košarkaš, rvač, teniser, atletičar…..) i rekreativnog vežbača.

Suštinska razlika između načina treninga bodibildera i sportista je u cilju, odnosno bodibilder želi vizuelnu formu a sportista funkcionalnost tj da mišići budu snažni što je u funkciji sporta kojim se bavi. Pored toga rekretativnom vežbaču prioritetni cilj treba da bude razvoj snage i sposobnost da je ispolji u kretnjama koje obavlja svakodnevno, a zatim i forma ili oblik mišića.

Zašto bi onda sportista ili rekreativac trenirao kao bodibilder? Osnovna odlika bodibilding pristupa treningu je izolovano treniranje mišićnih grupa. To znači da je veliki obim rada za samo jednu ili dve mišićne grupe na jednom treningu, zatim na sledećem treningu naredne dve grupe mišića itd. Sledeća dilema je da li prilikom kretanja čoveka ili vršenja bilo kojeg rada mišići rade izolovano i sukcesivno ili upravo suprotno istovremeno i u vršenju pokreta i u stabilizaciji segmenata tela.

Prilikom podizanja kutije na policu iznad visine glave ne rade izolovano svaki od mišića ramena pa za njima i triceps pa tek onda mišići podlakta. Svi se oni u vršenje pokreta uključuju istovremeno stim da je pri određenim uglovima veća aktivnost jednih a manja drugih i obrnuto. Kompleksniji pokreti od navedenog se izvode u većini sportova, trebaju li onda sportisti da treniraju u teretani po principu bodibildera:

Grudi – Biceps,

Leđa – Triceps,

Ramena – Noge.

Naravno da ne trebaju. Tokom izvođenja pokreta u datom sportu njihovi mišići će raditi zajedno, to znači da i trening snage treba da im bude koncipiran tako da se mišići jačaju zajedno, a ne izolovano. Isti je princip i za rekreativne vežbače, posebno kada se radi o osobama sa posturalnim deformitetima, nezalečenim povredama, evidentnom razlikom u snazi desne u odnosu na levu stranu tela.

Uzimajući u obzir sve gore navedeno predlog organizacije treninga može da izgleda i ovako:

  1. Trenirati mišiće celog tela na jednom treningu,
  2. Trenirati mišiće gornjeg dela tela na jednom treningu a donjeg dela (noge) na drugom,
  3. Trenirati mišiće celog tela ali se vežbe koje u strukturi imaju pokrete vučenja na jednom a pokrete guranja na drugom treningu.

Ukoliko postoji potreba da se posveti dodatna pažnja nekoj grupi mišića ili posebno jednom mišiću to se može raditi ali samo kao pomoćne vežbe.

Ako vam cilj nije isključivo i samo oblik mišića (froma) organizujte trenažni proces tako da vežbate poktere što će za posledicu imati poboljšanje performansi (funkcije).

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Prvi rodjendan smart-movement.com

Početak februara 2012. godine bilo je vreme kada sam konačno relizovao svoju želju o pisanju bloga na spostvenom sajtu. U februaru 2013. navršava se prva godišnjica postojanja sajta SMART-MOVEMENT.COM. Analizirajući šta sam sve napisao u prethodnih godinu dana zadovoljan sam i motovisan da nastavim sa pisanjem. Drago mi je što ima ljudi zainteresovanih za čitanje mojih postova o vežbanju i nadam se da će ih biti još više u narednom periodu.

Vreme nastanka sajta podudara se i sa vremenom kada sam počeo da radim sa rekreativnim vežbačima. Dotadašnji rad sa sportistima unogome se razlikuje od treniranja rekreativaca. Od tada sam mnogo toga naučio, jer sve ono što piše u knjigama drugačije se sagledava kada se prepliće sa praksom. Prethodna godina bila je izuzetno bitna i uspešna jer sam otvorio sopstveni fitnes studio i sada mogu svoje ideje da realizujem još efikasnije.

U narednoj godini pisaću više postova nego u prethodnoj. Stekao sam malo rutine pa mi pisanje sada ide malo lakše. Novina na sajtu u budućnosti biće znatno veći broj video snimaka različitih vežbi. To će uglavnom biti vežbe koje su moj izum J ili pak vežbe koje sam video kod drugih vrhunskih trenera, a koje smatram izuzetnim.

Želim da se zahvalim svima koji prate dešavanja na sajtu. Podstičem vas da komentarišete što više kako bi unapredio sadržaj sajta i pisao o temama koje su vam interesantne. Nadam se da nisam izneverio vaša očekivanja do sada i svom snago ću se potruditi sa teme o kojima budem pisao budu što sadržajnije, jasnije i kvalitetnije.

Hvala vam na podršci.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Aktivna ili pasivna pauza u treningu

Dužina pauze između vežbi ili serija jedne iste vežbe najčešće zavisi od stepena aktivacije centralnog nervnog sistema (CNS) u izvođenju pokreta. S tim u vezi kada se radi na razvoju maksimalne snage primenom velikih opterećenja pauza bi trebala biti duga kako bi se pored odmora mišićnih vlakana odmorili i moto-neuroni koji su iscrpljeni jer je pražnjenje bilo veliko usled velikih zahteva da bi se opterećenje savladalo. Takođe kada se izvode maksimalno brzi pokreti pražnjenje moto neurona je veliko i pauza treba da bude duga. Za razliku od pomenutih primera kada se trenira sa ciljem razvoja izdržljivosti u snazi ili povećanja mišićne mase pauze bi trebale biti kratke.

Produžena pauza ima za cilj prvenstveno odmor CNS jer je potrebno više vremena za resintezu neurotransmitera koji omogućavaju pražnjenje moto-neurona nego za resintezu energenata u mišiću da bi se rad ponovo obavljao.

Prilikom izvođenja vežbi koje se izvode sa maksimalnim ili submaksimalnim opterećenjima i brzinama preporučena dužina pauze je 3 do 5 minuta. Sa praktičnog aspekta postavlja se pitanje, može li se ovo vreme iskoristiti kako bi se postigli još neki trenažni ciljevi?

Pauza se odlično može iskoristiti i rako vrlo ekonomično iskoristiti predviđeno vreme za trening. Tokom trajanja pauze veoma uspešno se može raditi na razvoju mobilnosti zglobova, aktivaciji određenih mišićnih grupa ili pak pasivnom istezanju mišića. Pored toga neophodno je uzeti u obzir nekoliko principa:

  • vežbe moraju biti malog intenziteta,
  • bilo bi dobro da ne zamaraju mišićne grupe koje su najaktivnije tokom osnovne vežbe,
  • pasivno istezanje nije uvek preporučljivo raditi u glavnom delu treninga…

Na ovaj način bez produžavanja trajanja treninga moguće je efikasno popuniti pauze između serija ili u velikoj meri uticati na otklanjanje posturalnih deformiteta, smanjenju asimetrije leve i desne strane tela i još mnogo drugih ciljeva. Tako se prilikom pravljenja programa rada osnovna vežba može obeležiti znakom npr. A1 a pomoćna vežba (u pauzi) A2 i one se naizmenično izvode.

A1 – osnovna vežba

A2 – pomoćna vežba (vežba koja se radi u pauzi)

Broj serija pomožne vežbe može biti manji nego osnovne (npr. 6 serija osnovne vežbe, a 5 serija pomoćne) tako da se sa završetkom rada na poslednjoj seriji osnovne prezazi i na sledeći set vežbi.

Vrlo je praktično i efikano. Probaj!

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.