Posted on

Šta svaki trener koji radi rehabilitaciju treba da zna

trener-rehabilitacije-zna

Povrede zadnje lože su veoma česte u svim sportovima u kojima ima trčanja. Zato ovo treba obavezno znati:

1. Sa oporavkom od povrede treba krenuti što pre. Ožiljak koji se stvara na mestu pucanja mišićnih vlakana je manje fleksibilan od mišićnog tkiva i ako se ne tretira odmah predstavljaće problem kasnije.

2. Vežbe koje treba da dominiraju na početku su ekscentrične vežbe za jačanje zadnje lože, sa trajanjem spuštanja tj. ekscentrične faze pokreta 5-10 sekundi.

3. Na fleksibinosti ožiljka treba raditi od samog početka, i to vežbama istezanja. Ali ne pasivnog istezanja, već istezanja sa opterećenjem. Tako da mišići zadnje lože moraju da generišu silu u krajnjim amplitudama pokreta.

4. Što je povreda mišića bliža gornjem pripoju (gluteusu) to će oporavak duže trajati. Jer ako je povredjena tetiva, njoj treba više vremena za oporavak.

5. Ne zaboravi da jačaš zadnju ložu vežbama opružanja u kuku, a ne samo pregibanjem u kolenu. Ovo je još značajnije kada je povreda bliže gluteusu.

6. Nekompletan oporavak značajno povećava rizik od nove povrede tokom sprinteva.

7. Snaga povređenog mišića na kraju oporavka treba da bude bar 90% od snage zdrave noge.

Nemoj da te zavara to što su se neki vraćali sportu a da nisu ispoštovali sva ova pravila. Oni su imali i dosta sreće, možda je ti nećeš imati.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Novi način rehabilitacije ramena (part 3)

U prvom delu ovog serijala fokus je bio na izometrijskoj kontrakciji, u drugom delu na ekscentričnoj kontrakciji, i u ovom poslednjem – trećem delu fokus je na koncentričnoj kontrakciji i prelaznom režimu iz ekscentrične u koncentričnu kontrakciju. Tvoja ruka (i noga) treba da rade – funkcionišu kao feder. Na taj način koristiš sve elastične karakteristike mišića, tetiva i ligamenata. To je najefeksaniji, najekonomičniji i najbezbedniji način na koji može i treba da se generiše sila. Pogledaj kako noge najbržeg čoveka na svetu rade dok trči… kao elastične opruge.

gledaj od 0:59 sekunde

U poslednjoj fazi rehabilitacije želim da mi ruke i rameni pojas klijenta rade na sledeći način.

Kratko trajanje oslonca, kontakt prstima i prednjim delom šake, lakat se gotovo ne savija, celo telo je utegnuto. Broj ponavljanja je 5-15. Položaj šake zavisi od:

  • vrste povrede
  • vrste sporta
  • mišića koji želim da bude najopterećeniji
  • položaja koji su bili bolni ranije

Za kontinuiranu besplatnu edukaciju na ovu temu zaprati moj instagram profil @bojan_avramovic_ Principe koje koristim u procesu rehabilitacije ramena primenio sam u programu NESALOMIVO KOLENO 101, ko hoćeš da ojačaš noge na pravi način i trčiš, skačeš bez ograničenja upoznaj se sa programom treninga klikom na ovaj link.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Bol u ledjima i neutralna kičma

Bol u leđima je veoma česta pojava i stručnjaka za ovu oblast je sve više. Jedan od najpoznatijih osoba koji se bavi tom oblašću je Stuart McGill. Njegovi principi rada sa osobama koje imaju bol u donjem delu leđa su efikasni i zasnivaju se na održavanju neutralne pozicije kičme u što više pokreta i pozicija. Ono što je bitno a ne uzima se u obzir kada se radi sa zdravim osobama je da kičma ne treba ili čak ne sme samo da bude u neutralnoj poziciji, već u svim mogućim i to čak sa opterećenjem. Poštovaoci lika i dela gore pomenutog ovo ne uzimaju u obzir i zdrave osobe treniraju kao da su bolesni ili povređeni, što je KATASTROFALNO.

Poslušajte šta o tome ima da kaže sjajni Cristopher Sommer (trener gimnastičke reprezentacije SAD).

Kičma ako je zdrava mora i treba da se savija u svim ravnima i vežbe kao što je Jefferson Curl nisu opasne, već veoma korisne ako se rade pravilno.

Nije tačno sve što kažu autoriteti, čak šta više često pričaju i pišu gluposti.

Bojan 

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Zašto se povređuje zadnja loža

Najčešći razlog povrede mišića je deficit u snazi i aktivaciji glutealnih mišića. Deficit u snazi znači nemogućnost da generišu adekvatan nivo sile, a slaba aktivacija da kasne u regrutaciji većine mišićnih vlakana. Mišići zadnje lože i gluteusi su sinergisti što znači da zajedno vrše pokret opružanja u zglobu kuka.

Mehanizam povrede je sledeći: kada jedna mišićna grupa radi slabije druga mora da radi više kako bi se nadomestio deficit. Najčešće se dešava da se gluteusi ugase a da mišići zadnje lože rade previše te se posle određenog vremena i povređuju.

Dođite u Top Gym da upalimo gluteuse i rešimo problem sa zadnjom ložom.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Trčanje sa tegovima na nogama!?!

Sigurno ste čuli za tegove koji se kače oko skočnog zgloba da bi se otežalo izvođenje vežbi. Ima li smisla nositi te tegove tokom trčanja ili u treningu košarkaša, odbojkaša, tenisera…

Rizik kojem se izlaže telo tokom treninga sa tegovima na nogama su:

  • Povrede kolena,
  • Pretreniranost mišića sa prednje i zadnje strane kukova,
  • Promena mehanike pokreta.

Povrede kolena nastaju jer je udarni moment koji trpe mišići, kosti i zglobovi nogu tokom trčanja posebno u trenutku kontakta prednje noge sa podlogom, znatno veći kada se koriste tegovi. Drugi razlog je što mišići koji savijaju i opružaju koleno moraju mnogo više da rade u ekscentričnom režimu (usporavajući pokrete) jer je u tom slučaju težina potkolenice i stopala uvećana za težinu tega i kako se brzina pokreta povećava većom silom mišići treba da kontrolišu kretanje. Obzirom da je tokom treninga veliki broj ponavljanja – koraka – skokova mišići se zamaraju i ne uspevaju da zaustave kretanja segmenta tela na vreme, što oštećuje koleno (zglobnu čauru, meniskuse i ligamente).

Mišići koji se nalaze sa prednje strane kuka vrše pregibanje, a mišići koji se nalaze sa zadnje strane opružanje u zglobu kuka. Tokom trčanja zbog velikog broja koraka ovi mišići dug vremenski period moraju da generišu veću silu od uobičajene kako se tehnika trčanja nebi kvalitativno menjala. Tu je koren sledećeg problema!

Usled promenjene težine sa kojom moraju da se bore mišići nogu nemoguće je zadržati istu mehaniku pokreta. Tehnika trčanja, bočnih kretnji, skokova itd se menja. Telo traži najoptimalnije uglove u zglobovima da bi se pokret izveo ali na račun kvaliteta pokreta. A nepravlina tehnika takođe povećava rizik od povređivanja.

Pozitivna strana treninga sa tegovima je jačanje mišića u specifičnim položajima koje se ne mogu imitirati izolovanim pokretima. Ali rizik od povreda je suviše veliki, da bi se treninzi radili na ovakav način.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Zašto ne treba nositi steznike za skočni zglob

Povrede skočnog zgloba su česte. Najčešća povreda izvrnuće zgloba na spoljašnju stranu. Posledice izvrnuća su povreda ligamanata koji se nalaze sa spoljašnje strane zgloba. U lakšim slučajevima dolazi do nategnuća ligamenata dok u težim slučajevima ligamenti pucaju.

Nakon što se povreda sanira sportisti najčešće nose steznike za skočni zglob sa ciljem bolje stabilizacije zgloba. Mnogi se odlučuju za nošenje steznika samo zbog osećaja sigurnosti, jer je povreda koju su imali bila bolna ili traumatična.

Nekoliko je razloga zašto ne treba nositi steznik za skočni zglob:

  1. Smanjen opseg pokreta u skočnom zglobu kompenzatorno dovodi do potrebe za povećanim amplitudama pokreta u zglobu kolena, koje tako trpi veća opterećenja. Nedovoljnom pokretljivošću skočnog zgloba narušava se stabilnost kolena i povećava rizik od pojave bola u prednjem delu kolena i povrede prednjih ukrštenih ligamenata.
  2. Stabilnost skočnom zglobu treba da pružaju mišići stopala, potkolenice i mišići oko zgloba kuka, a ne pasivni stabilizator kao što je steznik. Posledica toga je smanjena aktivnost mišića stabilizatora i narušavanje međumišićne koordinacije.
  3. U stopalu i skočnom zglobu se nalazi veliki broj proprioreceptora. Proprioreceptori imaju ulogu u prikupljanju informacija o položaju delova tela i promenama položaja. Obzirom da se nalaze u predelu stopala bitni su u održavanju ravnoteže celog tela. Kada steznik pomaže u stabilizaciji skočnog zgloba proprioreceptori su onemogućeni da adekvatno odrede položaj segmenata tela a time i potrebu za uključivanjem u rad pojedinih mišića.

Nakon perioda rehabilitacije od povrede skočnog zgloba sportista treba da nastavi sa treningom bez nošenja steznika, ukoliko to nije moguće rehabilitaciju treba nastaviti jer povreda nije u potpunosti sanirana.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Da li je trener glavni krivac za povrede sportista?

Uzroci povreda u sportu su mnogobrojni. Najčešće ne postoji samo jedan razlog za nastanak povrede, već je to zajednički zbir nepovoljnih faktora koji se manifestuju tokom određenog vremenskog perioda. Razlog za nastanak povrede može biti manjak motivacije sportiste koji može biti posledica vantrenažnih faktora kao što su neisplaćene premije, porodični problemi, promena mesta stanovanja itd. U tom slučaju manje motivisan sportista koji se takmiči ili trenira sa maksimalno motivisanim protivnikom rizikuje nastanak povrede jer je koncentracija na nižem nivou od neophodne.

Kada se u jednoj ekipi nekoliko igrača povredi u kratkom vremenskom periodu sigurno postoji problem u organizaciji treninga, a ukoliko igrači imaju slične vrste povreda jasno je da se prave očigledni propusti u određivanju opterećenja u treningu.

Takva situacija je upravo u košarkaškom klubu Partizan.

Duško Vujošević je odličan trener i to je dokazao mnogo puta, ali u situaciji u kojoj se nalazi trenutno mora da snosi potpunu odgovornost za zdravstveno stanje ekipe. Takođe, on je birao stručni štab koji se zajedno sa njih bavi fizičkom pripremljenošću igrača. Interesantno je napomenuti da su igrači Partizana i u prethodnim sezonama imali sličan broj utakmica i učestvovali u nekoliko takmičenja istovremeno, ali nikada igrači nisu bili ovoliko povređeni.

Krenimo od analize povreda. Tri košarkaša Partizana su povredili prednje ukrštene ligamente kolena u periodu od 6 meseci. Glavni razlog povrede ovog tipa je veliko trenažno opterećenje, pre svega veliki obim rada. Manjak kvalitetnih i talentovanih igrača se ne može uvek nadoknaditi velikim brojem treninga, ovo je potvrda toga. Ne želim da sumnjam u visok nivo fizičke pripremljenosti igrača što je drugi razlog povrede prednjih ukrštenih ligamanata kolena, te se može zaključiti da su trenažna opterećenja kojima su bili izloženi igrači na granici adaprabilnih mahanizama ljudskog tela, na koja u jednom trenutku nisu mogli da se adaptiraju i došlo je do povrede.

Određivanjem trenažnih opterećenja se ne bavi samo glavni trener već ceo stručni štab na čelu sa njim koji donosi konačne odluke. Kao što sam napomenuo igrači se prethodnih sezona nisu povređivali u ovoj meri kao ove sezone iako je trener gotovo svih sezona bio Duško Vujošević. Ali menjali su se kondicioni treneri. Kada glavni trener insistira na velikom obimu rada kondicioni trener mora da se prilagođava svoj deo posla tom režimu i na vreme prepozna objektivne znake premora i pretreniranosti kod pojedinih igrača, kako nebi došlo do povreda i velikih oscilacija u sportskoj formi. Ukoliko se trening ne prilagođava nivou treniranosti igrača koji trpe najveća trenažno – takmičarska opterećenja rizik od povrede se povećava.

Očigledno stručni štab na čelu sa glavni trenerom ne prepoznaju objektivne znake zamora kod igrača i ne koriguju trenažna opterećenja na vreme. Prethodnih godina to su radili gotovo odlično i broj povređenih igrača je bio minimalan, uz napomenu da su to uglavnom bile lakše povrede koje su zahtevale oporavak od nekoliko nedelja, a ne nekoliko meseci.

Glavni trener ima najveće zasluge kada se postužu dobri rezultati i isto tako najveću odgovornost kada je pola ekipe povređeno.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Potisak iza glave – vežba kojom možeš uništiti rame

Jačanje mišića ramena nezaobilazni je deo treninga rekreativaca koji gotovo svakonevno vežbaju u teretani. Izbor vežbi kojima se mogu jačati mišići ramena je veliki. Ali se stalno izmišljaju nove kombinacije vežbi kojima bi se razbila monotonija u treningu. Jedna od osnovnih vežbi koja se radi sa ciljem jačanja mišića ramena je POTISAK IZA GLAVE.

Tehnika izvođenja je veoma prosta, šipka se podiže i spušta vertikano iza glave. Iz pozicije kada je šipka iza vrata pa sve do iznad glave kada su ruke potpuno ispružene.

Problem koji može nastati kontinuiranim izvođenjem ove vežbe je oštećanje mišića stabilizatora ramena i zglobne čaure zgloba ramena. Rizik za nastanak ovih povreda su krajnje amplitude pokreta abdukcije i spoljašnje rotacije u zglobu ramena u kojima se nalazi kost nadlakta tokom izvođenja vežbe, posebno u donjoj poziciji. Ova pozicija je potpuno neprirodna za držanje tereta jer se u svakodnevnom životu gotovo nikada teret ne drži iza glave da bi se sa njime nešto radilo. Npr kada hoćete da podignete kutiju i postavite je na visoku policu, kutiju ćete držati ispred sebe i podići je na neophodnu visinu. Nikada se kutije neće držati iza glave i tako podizati na visinu. Baš u tim pozicijama mišići stabilizatori ramena ne mogu dobro da kontrolišu i stabilizuju pozicije kosti nadlakta i rizik od nastanka povreda je veliki.

Ova vežba je potpuno neadekvatna za rad sa sportistima, jer je u radu sa njima često potrebno sa opterećenjem raditi vežbe slične pokretima u samoj igri. Potisak iza glave nije ni približno sličan pokretima ni u jednom sportu, te nema potrebe jačati mišiće ramena na ovaj način, rizikujući još nastanak povrede.

Osnovna vežba kojom je najefikasnije moguće jačati mišiće ramena je POTISAK ISPRED GLAVE. Pri izvođenju ove vežbe neuporedivo bolje se može kontrolisati položaj ramena a samim tim i šipke i pokret je mnogo sličniji pokretima iz svakodnevnog života. Posebno je bitno napomenuti da su efekti rada na razvoj sile ili snage identični onima koji se dobijaju izvođenjem potiska iza glave. I potpuno je besmisleno razmišljati da se pozicijom šipke ispred glave jača jedan deo mišića, a postavljanjem u poziciju iza glave jača samo drugi deo jednog istog mišića. Jer ako je ceo mišić inervisan jednim spletom nerava, nemoguće je da se impulsi iz mozga dok se radi jedna vežba šalju u samo jedan deo mišića a u drugi ne.

Nemogućnost stabilizacije šipke od strane mišića stabilizatora ramena tokom izvođenja potiska iza glave primetna je u praksi. Zato se vežbači odlučuju da ovu vežbu rade na Smith mašini. Izvođenje ove vežbe pomoću Smith mašine pruža veći stepen stabilnosti, a time omogućava vežbanje sa većim opterećenjem. Na ovaj način se obozbeđuje stabilnost od strane mašine ali ne i od strane mišića čija je to osnovna funkcija.

Osobe koje imaju krivu kičmu posebno mogu imati problem sa vežbama u kojima je potrebno podići teret iznad glave, jer im je mobilnost lopatica smanjena a time i pokretljivost zgloba ramena.

Nije svaka vežba idealna za svaku osobu.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Krckanje u kolenu

Zvuk u zglobu kolena koji se javlja prilikom hoda ili spuštanja i ustajanja indikator je problema sa mišićima kuka. Kod nekih osoba zvuk koji podseća na krckanje se javlja uz prisustvo bola, dok može biti i samo bezbolan iritirajući alarm da nešto nije u redu sa zglobovima, ligamentima ili mišićima.

Stabilnost kolenu pružaju mišići koji se nalaze oko zgloba kuka. Oni određuju poziciju natkolenice u odnosu na karlicu, a samim tim utiču na položaj cele noge. Koleno samo predstavlja tačku gde se manifestuju problemi u funkciji kuka i skočnog zgloba. Mišić koji ima najveće zasluge za krckanje u kolenu je PIRIFORMIS.

Piriformis je jedan od 6 mišića rotatora kuka koji obezbeđuju stabilnost kolenu. Kada se smanji tonus ovog mišića i postane slab ostali mišići stabilizatori moraju da rade više kako bi nadoknadili deficit u snazi koji je nastao. Ako ne mogu da kontrolišu poziciju natkolenice u dovoljnoj meri koleno gubi na stabilnosti i kao jedan od prvih indikatora toga se javlja krckanje. Piriformis je mišić koji je bitno učestvuje prilikom hoda, te se krckanje upravo tada i javlja. Ovaj mišić omogućava prenos težine tela sa noge koja se odiže od podloge na stranu druge koja se spušta na tlo.

Trenažne metode kojima se u potpunosti može vratiti funkcija pitiformisa ali i ostalih rotatora kuka su:

  • Dubinska masaža mišića
  • Jačanje mišića

Dubinskom masažom postiže se bolja prokrvljenost i manja napetost u mišićima i njihovim ovojnicama. Napetost ove mišićne grupe je česta posebno kod osoba koje provode dugo vremena u sedećem položaju. Pomoću Foam roller-a ili teniske loptice se efikasno mogu tretirati mišići koji su napeti. Potrebno je samo sesti na tenisku lopticu i kružnim pokretima pronaći najosetljivije tačke (slika ispod). Kada se prekrste noge još je lakše naći piriformis jer se nalazi ispod velikog glutealnog mišića.

Rotatori kuka su dobili taj naziv jer vrše spoljašnju rotaciju u zglobu kuka. Vežbe koje treba izabrati da bi se ojačali rotatori su upravo pokreti spoljašnje rotacije. Primer vežbe u ležećem položaju kojom se pomoću otpora trake jačaju spoljašnji rotatori kuka prikazana je na slici.

Kada je natkolenica u položaju flexije (pregibanje) piriformis učestvuje u pokretu abdukcije (odvođenje) u zglobu kuka. Ta činjenica nalaže da je i pokretima abdukcije neophodno trenirati mišić. Bočni koraci sa trakom oko kolena ili skočnih zglobova idealan su izbor vežbe ako je cilj ojačati mišiće odvodioce koji su često zapostavljeni u treningu, a trpe veliki napor pri promenama pravca kretanja i doskocima.

Jaki stabilizatori garant su da će koleno ostati zdravo, a kod osoba sa povredom prednjih ukrštenih ligamenata kolena njihovo jačanje je neizostavni deo procesa rehabilitacije. Krckanje u kolenu češće sa javlja kod gojaznih osoba pa je poželjno redukovati telesnu masu da bi trenažni efekti bili veći.

Bojan   

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.
Posted on

Treba li istezati mišić koji je nategnut

Mišićno tkivo ima sposobnost kontrakcije – skraćenja i relaksacije – izduženja. Mišić se može izdužiti samo do određene mere. Kada se pod uticajem različitih faktora dužina mišića previše poveća dolazi do oštećenja tkiva. Oštećenje može biti delimično kada se kaže da se mišić nategnut ili potpuno kada puca veliki broj mišićnih vlakana ili cela tetiva mišića. Takođe, i ligamenti imaju sposobnost da menjaju dužinu ali znatno manju nego mišići i oni mogu biti oštećeni delimično ili potpuno.

Interesantno je zašto sportisti i rekreativni vežbači koji su važbajući nategli neki mišić, isti pokušavaju neprestano da istežu misleći da će im biti bolje?

Ako je povreda nastala prejakom silom istezanja na koju mišić nije mogao da se adaptira potpuno je nelogično na isti način pokušavati da se problem sanira. Upravo suprotno problem se povećava odnosno tkivo sporije zaceljuje. Isto tako ako se čvrstim predmetom udari u mišić naravno da najbolji način lečenja nije i ponovni udarac u isto mesto.

Obzirom da su uzroci povreda mišića različiti mnogo je načina kako se može raditi prevencija povreda. Ali to ne isključuje i vežbe istezanja. S tom razlikom što ne treba istezati mišić koji je nategnut, već njegove antagoniste. Antagonisiti su mišići koji vrše pokrete u istom zglobu ali u suprotnom smeru od povređenog mišića. Ako povređeni mišić vrši pokret pregibanja njegovi antagonisti su mišići opružači.

Antagoniste je potrebno istezati jer su oni mogući uzrok povrede. Kada je dužina mišića pod uticajem različitih faktora smanjena dolazi do promene položaja zgloba u kom vrše pokret i antagonisti bivaju izduženi. Ako jedna mišićna grupa vrši kontrakciju i relaksaciju iz izduženog položaja krajnje amplitude pokreta postaju rizične jer su mišići suviše zategnuti. Usled velikog broja ponavljanja pokreta u datom zglobu gde je jedna grupa mišića sktaćena i napeta a druga izdužena i slaba pitanje je vremena kada će doći do povrede. Pa i kada se povreda desi svakako istezanje povređenog mišića nije najbolji način da se i oporavi, već dobra analiza uzroka povrede.

Dovoljno je samo malo logike i vežbanje postaje zadovoljstvo.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.