Tag: skocnost

Trening koji se radi sa ciljem razvoja skočnosti treba da bude kvalitetno koncipiran i doziran sa aspekta opterećenja. To pre svega podrazumeva kvalitetno opšte i specifično zagrevanje i adekvatno ukupno opterećenje na treningu. Pod opterećenjem u ovom slučaju posebno treba voditi računa o obimu (količini) rada. I to iz razloga što intenzitet rada mora biti maksimalan, a obim kao druga najvažnija komponenta opterećenja treba da bude u skladu sa: uzrastom, polom, trenažnim stažom sportiste i perioda kada se trening radi u odnosu na kalendar takmičenja. Zato zapamtite:

KVALITETNO OPŠTE I SPECIFIČNO ZAGREVANJE i

AKO JE INTENZITET RADA MAKSIMALAN OBIM RADA NEBI TREBAO DA BUDE VELIKI.

Dalje, osnovne vodilje u treningu u kojem dominiraju skokovi kao kretna struktura su:

Skokovi se mogu raditi unapred i unazad – LINEARNE KRETNJE i na stranu (desnu i levu) – LATERALNE KRETNJE.

Druga bitna stavka je:

Skokovi se mogu raditi sa dve noge – SUNOŽNO i sa jedne noge  – JEDNONOŽNO. Treba i napomenuti, da se skokovi sa jedne noge mogu raditi sa iste na istu nogu (npr. sa leve na levu) i sa jedne na drugu nogu (npr. sa leve na desnu nogu).

Kod mladih, neobučenih, neiskusnih sportista prvo se rade skokovi sa ove noge, pa tek onda skokovi sa jedne. Takođe, prvo se uče i treniraju linearne kretnje, pa zatim lateralne. Ako su skokovi intenzivni (teški) pauze između serija treba da budu velike i broj ponavljanja (skokova) u seriji nebi trebao da prelazi broj od 5-6.

Zato zapamtite:

PRVO SKOKOVI SA DVE NOGE, A ZATIM I SA JEDNE.

PRVO LINEARNE KRETNJE, A ZATIM I LATERALNE.

BROJ PONAVLJANJA U SERIJI TREBA DA BUDE MALI, A PAUZE IZMEĐU SERIJA I VEŽBI TREBA DA BUDU DUGE.

Kod sportista koji dobro vladaju tehnikom skokova i imaju zavidan nivo snage celog tela a posebno mišića nogu na jednom treningu moguće je kombinovati linearne sa lateralnim kretnjama i skokove sa jedne noge sa skokovima sa dve noge. Moj predlog je ipak da se na jednom treningu rade linearne kretnje a na sledećem lateralne. U odnosu na kretne strukture datog sporta kojim se sportista kojeg trenirate bavi dominiraće onaj tip skokova koji se najzastupljeniji u tom sportu.

Gore pobrojani su osnovni principi koje je potrebno znati kada se radi trening sa ciljem poboljšanja ekspolzivne snage mišića nogu. Sva ostala improvizacija je dozvoljena ukoliko se poštuju bazični principi.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.

Skokovi predstavljaju jedan od osnovnih oblika kretanja. U mnogim sportovima su bitan faktor u ostvarenju rezultata. S tim u vezi kako unaprediti skočnost kod sportista, a kao posledicu ostvariti i bolji sportski rezultat. Dva su načina kako se može uticati na skočnosti:

1. Razvoj maksimalne snage i
2. Razvoj reaktivne sposobnosti.

Postavlja se pitanje kako da znamo da li je kod sportiste problem u deficitu snage ili us sposobnosti da snagu ispolji u kratkom vremenskom intervalu. Test koji se odlično pokazao u praksi kojim se može odrediti koji od dva faktora nedostaje je vrlo jednostavan.

Potrebno je kod sportista izmeriti visinu sunožnog odskoka iz mesta i uporediti je sa visinom sunožnog odskoka nakon saskoka (sa klupe).

Ukoliko je visina odskoka iz mesta veća od skoka nakon saskoka, taj sportista je potrebno dodatno da radi na reaktivnoj sposobosti mišića, dok je u obrnutom slučaju potrebno razvijati maksimalnu snagu. Kada je rezultat skoka nakon saskoka viši jasno je da je sportista sposoban da brzo amortizuje silu reakcije podloge i izvrši odskok, ali je očigledan manjak snage koji bi omogućio postizanje boljeg rezultata. Bolji rezultat skoka iz mesta ukazuje na dovoljan nivo snage ali nedovoljnu sposobnost da se snaga ispolji brzo.

Kod sportista sa problemom snage neophodno je razvijati je vežbama sa velikim opterećenjima i malim brojem ponavljanja. A sportisti koji ne mogu da snagu ispolje brzo neophodno je da sprovode pliometrijski trening. Osnovna karakteristika pliometrijskog treninga izvođenje brzih i snažnih skokova sa kratkim kontaktom stopala i podloge, a sve sa ciljem korišćenja sile deponovane u tetivama mišića.

Kada se na početku trenažnog procesa identifikuje problem, jasno kako se do njegovog rešenja moge doći i koje su trenažne metode najefikasnije.

Bojan

Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog teksta se ne može samovoljno umnožavati bilo kakvim putem bez podnesene potvrde i dopusta od strane autora.